Данас,када живимо сви пребрзо,када је једини „тренинг“ који обављамо трка за новцем,престижом и што удобнијим животом,често појам здравља узмемо само као флоскулу која ће нам помоћи да изражајно представимо њену битност у времену које диктира вриједности које су противне тј.одричне свему што чини здраве стилове живота.
Зато намјера наше школе је била да се осмисли један час,јавна трибина,гдје ћемо послушати стручна лица о овој теми,која је јако битна још од самог рођења дјетета. Директорка ОШ“ Иво Висин“,Петра Ћетковић,која је и организатор и водитељ овог часа,увела нас је у причу која је покренула дијалог међу нама младима,старима и што је најбитније,наши најмлађи нијесу изостали у разматрању ове теме. С обзиром да живимо у свијету који нам диктира пребрзи темпо,одазив је требао бити и већи,али отуда излази још једна фалинка данашњице,колико смо ми заправо бића која лажно представљамо себе и своју заинтересованост за овакве теме само по потреби…Него, они који су дошли и уприличили својим присуством овај час још озбиљнијим,имали су шта да чују и науче,што је и циљ оваквих предавања.
Гости Јавног часа су били др Весна Мачић, педијатар,која је позната овдје у Боки као изврстан љекар,гдје су многе мајке нашле праве одговоре и савјете када су на свијет динијеле биће,које је данас израсло у одраслог човјека. Други гост је др Небојша Гулић,такође,љекар,анестезиолог,који својим дугогодишњим радом даје потврду огромног знања и угледа који је стекао искључиво својим савјесним радом.
Директорка школе и наши гости су нас увели у тему и имали смо прилике да чујемо доста о здравим стиловима живота,генетски модификованој храни,широком повоју и балансираној исхрани…Колико је овај час био заиста сјајан,свједоци смо сви,посебно када су своје животне приче испричале наше ученице школе Барбара Усановић и Ирена Кривокапић. Њихова борба,подрхтавање у гласу ових малених-великих људи,могли смо сви да осјетимо и да на тренутак застанемо и увидимо сви своје грешке у виђењу неких стања,болести и посебно исхрани. Ове дјевојчице нијесу биле на дијетама,већ живе са здравим стиловима живота,што су гласно и јасно истакле.
Ходник пун громогласних аплауза, сузе,осмјеси на лицима родитеља који слушају своју дјецу,поносни наставници…Та лица су красила тај тренутак искрености и још једном, можемо извући закључак, да је живот мозаик искустава,увијек нових учења и открића.
Чуло се тог дана много о овој теми и сви смо изашли са мишљу да знања и здравља никада није доста,па смо добили и обећање да ће оваквих часова још бити у будућности и да ми као школа никада нећемо престати да освјешћујемо људе око нас.
Направили смо и шаренолику гозбу,гдје су се могли почастити наши гости и сви учесници овог часа са правим здравим залогајчићима и посластицама…
„Очи виде оно чега је душа пуна“,еве ријечи Вука Караџића нека буду путоказ свима нама. Наше очи су посвједочиле једном научном скупу,с правом можемо то рећи, и напуниле су душу предивним емоцијама…Сљедећи пут,дођи и ти,да будеш дио ове приче!